Tokom protekle nedelje Vojvodinu je pogodilo snažno nevreme koje je pričinilo veliku štetu ne samo na stambenim objektima i urbanom zelenilu, nego i samim šumskim ekosistemima. Iako se još uvek nije izašlo sa zvaničnim podacima o razmerama štete, već na prvi pogled se može konstatovati da su one izuzetno velike i da će biti potrebne godine da se u potpunosti saniraju. Brojna izvaljena i polomljena stabla autohtonih i alohtonih vrsta drveća duž naših najvećih reka Save i Dunava, kao i na području Nacionalnog parka Fruška gora, svedoče o jačini nevremena, za koje čak i oni najiskusniji šumari kažu da ne pamte u svom radnom veku.
Nakon svega, ponovo se otvorilo pitanje koliko su šume u AP Vojvodini, a pogotovo plantažni zasadi topola, otporne na ovakve ekstremne događaje, odnosno šta šumarska nauka i praksa čine na unapređenju stanja i otpornosti šuma na novu realnost koju sa sobom donose klimatske promene? Upravo na ovu temu portal N1 je dostavio pitanja Institutu za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu. Odgovore Prof.dr Saše Orlovića, direktora Instituta, na ova pitanja možete pogledati klikom na sledeći LINK.
Српски