Др Марина Миловић је рођена 3. априла 1980. године. Основну школу је завршила у Стапару, а гимназију у Сомбору. На Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду дипломирала је 2005. године са просеком 9,52. Исте године је почела да ради у Институту за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду. Докторске студије је уписала школске 2006/07 године на катедри за микробиологију Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. Докторску дистертацију под називом „Диверзитет микоризних гљива топола (Populus spp.)” је одбранила 2014. године.
У свом истраживачком раду се бави проучавањем микоризних гљива у заједници са шумским дрвећем. Поред тога, бавила се и испитивањем потенцијала различитих клонова топола за фиторемедијацију у култури ткива. Учествовала је у реализацији већег броја националних пројеката и неколико међународних. До сада је као први аутор или коаутор објавила преко 100 научних радова и саопштења на научним скуповима.
Више пута је боравила на стручном усавршавању на Шумарском институту Словеније. Учествовала је у две билатералне сарадње са Републиком Словенијом и носилац је стипендије фондације“ Ad futura“ Републике Словење за стручно усавршавање у Словенији. На Шумарском институту Словеније је урадила и највећи део истраживања за своју дисертацију. Поред тога била је и на краћем стручном усавршавању у Пољској (Факултет природних наука Универзитета Kazimierz Wielki iz Bydgoszcza), Италији (Институт за одрживу заштиту биљака Италијанског националног одбора за истраживања у Фиренци) и Финској (Центар за таруфе у Јуви).
Учествовала је у COST акцијама FP 1305 “Linking Belowground Biodiversity and Ecosystem Function in European Forests (Biolink)“ и FP0903 “Climate Change and Forest Mitigation and Adaptation in a Polluted Environment”. Члан је редакционог одбора часописа „Топола“, Научног већа Института за низијско шумарство и животну средину и Удружења микробиолога Србије.
Katanić М., Paoletti Е., Orlović S., Grebenc T. and Kraigher H. (2014): Mycorrhizal status of an ozone sensitive poplar clone treated with the anti-ozonant ethylenediurea. European Journal of Forest Research 133: 735-743, 10.1007/s10342-013-0751-9, Print ISSN 1612-4669
Katanić M, Grebenc T, Orlović S, Matavuly M, Kovačević B, Bajc M, Kraigher H (2015): Ectomycorrhizal fungal community associated with autochthonous white poplar from Serbia. iFOREST Biogeosciences and Forestry vol. 9, pp. 330-336 - doi: 10.3832/ifor1370-008
Katanić M., Kovačević B., Đorđević B., Kebert M., Pilipović A., Klašnja B., Pekeč S. (2015): Nickel phytoremediation potential of white poplar clones grown in vitro”. Romanian Biotechnological Letters 20(1): 10085-10096
Vuksanović V., Kovačević B., Katanić M., Orlović S., Miladinović D. (2017): In vitro Evaluation of Copper Tolerance and Accumulation in Populus nigra. Arch Biol Sci. 69(4):679-687
Katanić М., Matović B., Pekeč S., Grebenc T., Kraigher H. (2012): Diversity of ectomycorrhiza in beech stands from different localities in Serbia. Proceedings of International Scientific Conference: „Forest in future, sustainable Use, Risks and Challenges“, 4th-5thOctober, 2012, Belgrade, Republic of Serbia, 187-1
Katanić M. Orlović S. Bajc M. Grebenc T., Matović B. Pekeč S. Kraigher H. (2016): Ectomycorrhizal fungi on beech in Serbia, Proceedings, VII International Scientific Agricultural Symposium “Agrosym 2016” , 6-9th October 2016, Bosnia and Herzegovina: 2917-292394
Katanić M. Orlović S., Grebenc T., Štupar B., Galić Z., Kovačević B., Kraigher H. (2010): Identification of ectomycorrhizal types in a white poplar (Populus alba L.) plantation near Novi Sad. Les 62, 5, 155-159.
Katanić M., Orlović S., Grebenc T., Kovačević B., Kebert M., Matavulj M., Kraigher H. (2015): Mycorrhizal fungal community of poplars growing on pyrite tailings contaminated site near the river Timok. South-east European forestry 6 (1):53-63 DOI:http://dx.doi.org/10.15177/seefor. 14-18
Katanić M., Kovačević B., Glowska N., Paoletti E.,Vasić S., Matavulj M., Kraigher H. (2013): Naseljenost korena topola ektomikoriznim, arbuskularno mikoriznim i tamnim septiranim endofitskim gljivama. Topola 191/192, 17-29
Katanić M., Pilipović A., Kovačević B., Pekeč S., Novčić Z. (2014): Uticaj genotipa i sredine na kolonizaciju korena topola mikoriznim i endofitskim gljivama Topola 193/194: 97-107
Katanić M.,Marković M., Pap P., Zlatković M., Pekeč S., Kovačević B. (2017): Biologija i uzgoj tartufa u svetu i Srbiji. Topola 199/200: 175-190