Др Владислава Галовић је дипломирала на Департману за воћарство и виноградарство, смер Хортикултура Пољопривредног факултета, Универзитета у Новом Саду 1986. године са просеком 9,82 чиме је стекла звање Дипломирани инжењер пољопривреде. Исте године је почела да ради у Институту ратарство и повртарство у Новом Саду. Звање Магистра пољопривредних наука стекла је 1996. на Катедри за Генетику и оплемењивање биљака на Универзитету у Новом Саду. Докторску дисертацију под називом: „ Експресија гена за γ-глутамилцистеинсинтетазу (GSH1) код пшенице (Тритицум аестивум Л.) у условима абиотичког стреса" одбранила је 2006. Године чиме је стекла звање Доктор биолошких наука на Катедри за Молекуларну биологију, Биолошког факултета на Универзитету у Београду.
Запослила се 01.04.1986. до 01. 10 2007. на Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду на пословима Генетике и оплемењивања, молекуларне генетике и биотехнологије ратарских култура (хмељ, кукуруз и пшеница). Од 01. 10 . 2007. до сада запослена је у Институту за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду у звању научног саветника на пословима Молекуларне генетике шумског дрвећа.
Кључне области истраживања су: Молекуларни механизми стреса, Молекуларна фитопатологија и ентомологија, Маркер асистирана селекција и Популациона генетика са очувањем генетичких ресурса.
Учествовала је у реализацији већег броја националних пројеката и неколико међународних. Учествовала у реализацији Пројекта међународног значаја у периоду 01. 04.-31. 05 . 2018. под називом „Lignin biosynthesis on Miscanthus sinensis“ примењен на шумским врстама на ЦОС, Универзитет у Хеиделберг-у, Немачка
Do sada je kao prvi autor ili koautor objavila preko 150 naučnih radova i saopštenja na naučnim i međunarodnim skupovima.
Више пута је боравила на научним усавршавањима на HIP (Heidelberg Institute for Plant Sciences)Heidelberg University (сада Centre for Organismal Studies (COS) Plant Molecular Eco-Physiology, Heidelberg, Germany) где је урадила највећи део својих истраживања за своју дисертацију. Поред тога боравила је на краћим усавршавањима у Немачкој (Johann Heinrich von Thunen Institute, Grosshansdorf, i Goethe University Frankfurt, Germany), Италији (Центар за молекуларна истраживања у Агрономији, Универзитет у Болоњи) САД (Ангажовање у приватној компанији HOPUNION и на државном Универзитету у држави Вашингтон).
Учествовала је на више COST Акција: COST FP 0905 "Biosafety of forest transgenic trees: improving the scientific basis for safe tree development and implementation of EU policy directives (OC2009-1-4625)", COST FP1102 “Determining Invasiveness and Risk of Dothistroma” (DIAROD), COST Action FP1406 “Pine pitch canker - strategies for management of Gibberella Circinata in greenhouses and forests” (PINESTRENGTH), and COST CA15223 “Modifying plants to produce interfering RNA” (iPLANTA).
Учествовала не на више научних обука на медјународним Институтима посредством COST Акције FP1406, Training School: “Next Generation Sequencing for Fusarium circinatum” 03. – 06. Априла 2017, Паленциа, Шпанија. Обука у међународним институцијама посредством COST Акције FP0905, Training Course: „New genetic engineering techniques for tree improvement program“, Campus Oeiras, 12-14 фебруар 2014, Лисабон, Португал. Обука у међународној институцији
EMBL , Training Course: NGS technology- “Whole genome sequencing library preparation for EMBL advanceed training centre”, 1-2 децембер 2016, Хеиделберг, Немачка. Обука на COST 15223, Training School: „Modifying plants to produce interfering RNA”, Департмент оф Агрицултурал, Фоод анд Енвиронментал Сциенцес, 20. 6 - 22.6 2017, Анцона, Италија.
Од школске 2014./2015. године укључена у докторске студије у оквиру студијског програма Агрономија на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду. Члан је редакционог одбора часописа „Топола“, Научног већа Института за низијско шумарство и животну средину и Друштва физиолога и генетичара Србије.
Патенти : Патентирала две сорте хмеља и успешно реконструисала GSH1 ген у пшеници (Тритицум аестивум Л.) ради побољшања толеранције на абиотски стрес. Број приступа у НЦБИ: AI864064
Rausch T., Bogs J., Gromes R., Liedschulte V., Müller I., Galovic V., Wachter A., (2007): Novel insight into the regulation of GSH biosynthesis in higher plants. Plant Biology, 9: 565 - 572.
Orlovic S., Galovic V., Zoric M., Kovacevic B., Pilipovic A., Galic Z., (2009): Evaluation of interspecific DNA variability in poplars using AFLP and SSR markers. African Journal of Biotechnology Vol. 8 (20): 5241-5247.
Galovic V., Rausch T., Grsic-Rausch S., (2010): Mature embryo-derived wheat transformation with major stress modulated antioxidant target gene. Arch. Biol. Sci.,62 (3): 539-546.
Galovic V., Orlovic S., Pap P., Kovacevic B., Markovic M., (2010). Specificity of SSR loci for Melampsora species on Poplars. Genetika, 42:(3),513-520.
Galovic V., Orlovic S., Fladung M. (2015): Characterization of two poplar homologs of the GRAS/SCL gene, which encodes a transcription factor putatively associated with salt tolerance. iForest-Biogeosciences and Forestry. Vol, 8, pp. 780-785. doi: 10.3832/ifor1330-008
Čapelja, E., Stević, N., Galović, V., Novaković, M., Karaman, M. (2014). Molecular determination of autochtonous fungal species from Serbia, based on analysis of ITS region of rDNA. Genetika, 46 (1): 33-42. DOI: 10.2298/GENSR1401033C
Popović, B.M. ,Štajner, D. , Ždero-Pavlović, R. , Tari I., Csiszár, J. , Gallé Á. , Poór, P., Galović, V., Trudić, B. , Orlović S. (2017) Biochemical response of poplar tissue culture (Populus spp.) on water stress, Journal of Plant Research. Volume 130, Issue 3, pp. 559–570. DOI 10.1007/s10265-017-0918-4
Galovic V., Orlovic S., Kovacevic B., Pilipovic A., (2009): Microsatellite genetic relationships of Populus clones, cultivars and hybrids from two sections of genus Populus, Proceedings of the International Scientific Conference "Forestry in achieving millennium goals", November 13-15, Novi Sad, Serbia, pp. 325-331.