Topola
2017, br. 199/200, str. 177-192

tip rada: Pregledni rad
UDK/DOI: 635.85(497.11)

Biologija i uzgoj tartufa u svetu i Srbiji



Marina Katanić 1, Miroslav Marković 1, Predrag Pap 1, Milica Zlatković 1, Saša Pekeč 1,  Branislav Kovačević 1


1 Univerzitet u Novom Sadu, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu

e-mail: marinakatanic44@gmail.com

Sažetak

U radu je dat pregled rezultata dosadašnjih istraživanja vezanih za biologiju, ekologiju i uzgoj tartufa u svetu, sa posebnim osvrtom na stanje u Srbiji. Tartufi su ektomikorizne gljive prevashodno iz roda Tuber (Ascomycota: Pezizales) koje obrazuju podzemna plodna tela. Ukoliko ne stupe u simbiozu sa korenima biljaka tartufi ne obrazuju plodna tela. Brojni ekološki faktori (klima, karakteristike zemljišta i sastav vegetacije) moraju biti zadovoljeni za njihov život i razmnožavanje. Mirisna isparljiva organska jedinjenja emituju kako bi privukli slobodno-živuće organizme kao što su insekti i miševi koji služe kao vektori za rasejavanje tartufa. Tartufi koriste isparljive signalne molekule tokom svog životnog ciklusa kako bi regulisali interakcije sa mikroorganizmima i korenjem biljaka. Najšire gajena vrsta tartufa na svetu je T. melanosporum, dok je T. aestuvum na drugom mestu. Biljke kolonizovane tartufima se proizvode obično inokulacijomsporama specifične vrste. Preporučuje se sadnja biljaka sa visokim stepenom kolonizacije tartufima kako bi se povećala šansa za proizvodnju tartufa u plantaži. Neophodno je da se, prilikom zasnivanja zasada mikoriziranih biljaka, koriste lokalni genetički resursi. Kako bi se sačuvale prirodne populacije tartufa u Evropi trebalo bi premestiti fokus sa traženja tartufa u prirodi na zasnivanje plantaža sa mikoriziranim biljkama.



Ključne reči: Tuber, ektomikoriza, inokulacija, uzgajanje, biologija, ekologija