др Марко Кеберт

Др Марко Кеберт је одбранио своју докторску тезу на Природно-математичком факултету, на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине, на Универзитету у Новом Саду стекавши тиме звање доктора биохемије. Наслов његове тезе је гласио “Биохемијска и физиолошка карактеризација клонова тополе (Популус спп.) током процеса фитоекстракције бакра, никла и кадмијума”, и она је објединила знања из области фиторемедијације, шумарства, биохемије и физиологије биљака користећи највише метаболомичке алате. Циљ тезе је био да се објасне разлике у процесу фитоекстракцоје различитих метала међу испитиваним клоновима топола као и разлике у њиховим механизмима толеранције на оксидативни стресс иyаyван тешким металима, на биохемијском и метаболомичком нивоу.  

Од 2008. године па све до сада, Марко је запослен на Институту за низијско шумартсво и животну средину, на Универзитету у Новом Саду, а 2016. године је изабран у звање научног сарадника. Током своје каријере био је укључен у многобројне домаће (III43007, III43002 и др.) и међународне пројекте (ИПА ОXИТ, СТРЕПОW, ИЦП Форест и др) чије су теме истраживања биле везане за климатске промене, шуматсво, заштиту животне средине, хемију и биохемију биљака као и контролу квалитета земљишта и воде. Досада је као коаутор или аутор објавио око 15 радова у међународним часописима.  Кроз своја исраживања развио је вештине и стекао искуства у коришћењу различитих интрументалних техника попут спектрофотометрије, атомске апсорпционе спектрофотометрије, као и модерних метода сепарације попут гасне и течне хроматорафије упарене са масеном спектометријском, флуориметријском или УВ/вис детекцијом, као и нуклеарном магнетном резонанцом за структурну елуцидацију молекула, ЦХН анализе и др. Његова експертиза је везана за поље метаболомике, где је посебно искуство стекао у методама квантификације биљних хормона, попут абсцинске киселине, индол-3sirćetne киселине, строголактона, као и полиамина, каротеноида и фенолних једињења.  Самостално је поставио и прилагодио методе за мерење параметара оксидативног стреса у биљкама попут рутинских спектрофотометрјских биохемијских метода као што су ДППХ, АБТС или ФРАП тест. Такодје , увео је и тестове за одредивање способности неутрализације различитих радикалских врста попут азот моноксида (NO), хидроксилног радикала (OH), водоник-пероксида (H2O2), супероксид ањон радилкала (O 2-.) и др. Додатно , стекао је значајно искуство у одређивању садржаја укупних фенолних и флавоноидних једњења, слободног пролина, глицин-бетаина, антоцијанидина, кондензованих танина, редукованог и оксидованог глутатиона, липидне пероксидације, укупних растворних шећера и протеина. Даље , Марко је такође искусан у одређивању ензимских активности и ензимске кинетике и то следећих ензима: супероксид дизмутазе (SOD), каталазе (CAT), гвајакол пероксидазе (POD), нитрит редуктазе (NR), глутатион редуктазе (GR), глутатион-С трансферазе (GST), глутатион пероксидазе (GPX) као и ензима укључених у метаболизам фенолних једињења, попут фенилаланин амонијум лијазе (PAL) анд полифенол оксидазе (PPO).

Користећи COST (European cooperation in science and technology) платформу , завршио је десетину краткорочних научних мисија (STSM) где је радио у различитим лабораторијама (аналитичким, органским и микробиолошким, као и лабораторији за природне производе и алелопатију, те физиологију и биохемију биљака) у различитим земљама попут Италије, Шпаније, Финске и Холандије.